Često me pitaju šta mislim o devetom januaru. Vala da vam pravo kažem, meni je to samo dan poslije osmog januara.
Piše: Ćamil Duraković
Često me pitaju šta mislim o devetom januaru. Vala da vam pravo kažem, meni je to samo dan poslije osmog januara.
A o prazniku nasilu, i vi znate pravne i historijske činjenice… da je Ustavni sud BiH taj dan proglasio neustavnim, da je to nasrtaj na integritet BiH, da je ’92. samoproglašena skupština srpskog naroda u BiH na Palama donijela odluku o izvršenju agresije na suverenu Republiku BiH, da su slijedom te odluke počinjeni najstrašniji ratni zločini i, u konačnici, genocid nad Bošnjacima, da je tadašnje političko i vojno rukovodstvo bosanskih Srba (Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Ratko Mladić i drugi) presuđeno za ratne zločine i genocid u Srebrenici…
Svako drugo mišljenje je ropstvo vlastite zablude, a bezbeli može biti i sindrom moždane disfunkcije ili poremećene koordinacije moždanih hemisfera.
Elem, danas će jedni defilovati, drugi oštro osuđivati. Treći, četvrti, peti će gledati “svoja posla”.
Danas je u entitetu RS neradni dan, a za desetine hiljada nezaposlenih u ovom entitetu neradni je svakako.
Danas je u entitetu RS svečan dan, ali bez ručka za hiljade gladnih.
Danas je u entitetu RS budžet u dubiozi, potezi Vlade RS promašeni, što se prikriva kontinuiranim takmičenjem opozicije i vlasti u tome ko je bolji nasljednik politika devedesetih i naslijeđa devetog januara.
Danas u entitetu RS žele da zaboravimo da su institucije ovog entiteta i naše institucije. A sjećam se naših poslanika u Narodnoj skupštini entiteta RS, koji su se borili protiv teksta himne, izgleda grba i drugih simbola… Mnogo toga danas nije isto. Danas se u entitetu RS pritisak nastavlja.
Bošnjačka povratnička zajednica u entitetu RS se danas susreće sa najvećim izazovima osmišljavanja opstanka i napretka.
Godinama pazimo, zaboravljamo i padamo.
Pazimo da ne talasamo, ne uvrijedimo, da se ne “zamjerimo”.
Zaboravljamo da u entitetu RS građani koji ne pripadaju vladajućoj političkoj stranci ne mogu računati na posao u javnim preduzećima ili pomoć za razvoj vlastitog biznisa. Ispred njih su prepreke, a ispred Bošnjaka povratnika još veće. Zbog manjka šansi, najobrazovaniji odlaze u Sarajevo, Tuzlu, inostranstvo i sve podsjeća na novi progon. Samo što ovog puta odlazimo sami.
Padamo na nejedinstvu. Probosanski politički pluralizam u entitetu RS (dijeljenje u desetke političkih stranaka) nije znak snage. Sve slabosti tog koncepta danas živimo, bar mi koji smo još uvijek ovdje.
Da je koalicija probosanskih političkih stranaka u entitetu RS na prošlim Opštim izborima imala 15 hiljada glasova više, danas Milorad Dodik ne bi bio na vlasti, a naši poslanici bi bili presudni u svakoj raspravi između vlasti i opozicije. Ne bi bilo secesionističkih ideja, pokušaja prenosa nadležnosti, agresivne politike ka otcjepljenju entiteta RS.
Zato moramo promijeniti odnos, ne voditi borbe u kojima se Bošnjaci i oni koji vole BiH dijele i nazaduju. Dosta je saopštenja za javnost, jalovih pozivanja na “vitalni nacionalni interes”, politike “zabrinutosti i oštrog osuđivanja”.
Kako promijeniti? Samo jedinstvom. Tačka.
Deveti januar će proći. Sutra je već deseti.
A BiH ostaje… našim potomcima.
